sep 18, 2020
131 Pregledi
0 0

Deficit u Srbiji može se pokriti samo zaduživanjem

Objavio:

Krizu prati i rast rizika, pa samim tim i cena tog zaduživanja. U tom nemirnom moru plovi i Srbija koja će ove godine napraviti oko 3,5 milijarde evra budžetskog deficita koji se može pokriti samo zaduživanjem.Globalni dug je dostigao neslućene razmere, čak 3,3 puta je veći od globalnog bruto domaćeg proizvoda, a unutar njega javni dug zemalja, prema proceni MMF-a, mogao bi da dostigne 100 odsto globalnog BDP-a ove godine.Pandemija koja je bukvalno zaustavila svetsku ekonomiju proletos, a kasnije je ozbiljno usporila, naterala je skoro sve države da troše više nego što imaju. Junska procena MMF-a je da je države kriza koštala 11 biliona dolara od čega se polovina odnosi na izgubljene budžetske prihode zbog manje ekonomske aktivnosti, a druga polovina na pomoć privredi.Pre nedelju dana Ministarstvo finansija je emitovalo dinarske obveznice na 12 godina i zahtevani prinos je iznosio četiri odsto godišnje.Ova kretanja Srbija je već osetila još u maju, kada je na Londonskoj berzi država emitovala dve milijarde evra vredne sedmogodišnje evroobveznice sa prinosom od 3,375 odsto, dok je, recimo, šest meseci ranije emitovala desetogodišnje evroobveznice sa prinosom od samo 1,25 odsto. Situacija sa kratkoročnim obveznicama je počela da se popravlja i prinosi da padaju, ali investitori traže veću zaradu od dugoročnih obveznica pokazujući tako da se rizik povećao.Rashodi budžeta su povećani za 24,4 odstoNa nivou cele države manjak u budžetu nakon sedam meseci iznosi 2,8 milijarde evra i to pre svega zbog veće potrošnje države.U avgustu smo za isto 12-godišnje obveznice morali da se obavežemo da platimo 3,85 odsto, a pre pandemije, 18. februara 3,4 odsto. Dakle zaduživanje dinarskim dugoročnim obveznicama postalo je skuplje za nešto više od šest meseci za skoro 20 odsto.Erste banka u svom makroekonomskom pregledu ističe da se očekuje da će deficit budžeta iznositi 3,5 milijarde evra za celu godinu što je čak 7,5 odsto BDP-a.Naime, rashodi budžeta su povećani za 24,4 odsto više nego prošle godine, a pad prihoda iznosi oko pet odsto. Najveći deo te potrošnje se odnosi na pomoć privredi koja je dostigla 1,3 milijarde evra, pa su subvencije utrostručene u odnosu na prvih sedam meseci prošle godine.Prinosi na kratkoročni i srednjeročni dug počeli da opadaju u odnosu na letoOni u analizi navode da su prinosi na kratkoročni i srednjeročni dug počeli da opadaju u odnosu na leto, ali su i dalje viši nego početkom godine, odnosno pre krize. Međutim, situacija je drugačija kod dugoročnih obveznica.Ipak, navodi se u njihovom izveštaju, sa finansiranjem ovog deficita neće biti problema jer je veći deo novca za njegovo pokriće već nabavljen.Za Dejana Šoškića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veća zahtevana stopa prinosa je jasan znak da percepcija rizika kod investitora prema Srbiji raste.„Defanzivan stav investitora bio je primetan na protekle tri aukcije dinarske dvanaestogodišnje obveznice, što je uticalo na odluku Ministarstva finansija da prošle nedelje poveća prinos za 15 baznih poena (0,15 odsto). Ministarstvo finansija forsira aukcije dugoročnijih instrumenata kako bi ispunilo uslove za članstvo u Eurokliru, koje bi dovelo do povećanja potražnje i smanjenja troškova. S obzirom na bolje ekonomske rezultate u odnosu na uporedive zemlje i na stabilnu inflaciju i valutu, vidimo prednosti dugoročnog dela krive“, optimistični su u Erste banci.Obveznice su generalno dobar način zaduživanjaI Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu napominje da s obzirom da se kurs ne menja, a da je inflacija niska, jedini razlog za veći prinos na naše obveznice je rast rizika koji je deo kamatne stope koju plaćamo na dug.„To nije neobično, jer mi smo se u međuvremenu zaduživali, imali smo i emisiju evroobveznica od dve milijarde evra i sada imamo veći odnos duga prema BDP-u nego početkom godine, pa samim tim i premija rizika je veća. Međutim, dobro je da su investitori spremni da investiraju u srpske obveznice sa rokom od 12 godina i to u lokalnoj valuti. To znači da nije pitanje da li će država moći da vrati dug, već pokazuje i poverenje da će domaća valuta zadržati kupovnu snagu. Dakle oni očekuju stabilnost i inflacije i deviznog kursa, mada s obzirom da se radi o dinarskim investitorima trebalo bi pre svega da ih zanima kupovna snaga valute, a ne devizni kurs“, objašnjava Šoškić.I on ističe da je dobro da investitori hoće da kupuju obveznice Srbije, ali ukazuje i da dok se zemlje EU u okruženju, recimo Hrvatska zadužuju po 1,5 odsto, mi se hvalimo sa 3,3 odsto za evroobveznice.„Obveznice su generalno dobar način zaduživanja, ali kod dugoročnih obveznica treba voditi računa i o tome da kada se zadužujemo na 15 ili 20 godina, ostavljamo taj dug budućoj generaciji. Zato treba dobro odmeriti koliki je stepen dugoročnog zaduživanja i da li imamo pravo da ostavimo toliki dug narednoj generaciji“, upozorava Dugalić.Kriza javnog dugaJedan od rizika sa kojim bi se neke zemlje mogle susresti sledeće godine je i kriza javnog duga. I MMF upozorava da ukoliko bi došlo do novog talasa pandemije početkom 2021. godine neke ekonomije bi mogle upasti u dužničku krizu, što zbog ekonomskog usporavanja, što zbog težih uslova zaduživanja. Dugalić ističe da se EU i ECB već spremaju da pomognu zemljama kao što su Italija, Španija i Grčka koje zavise od turizma, a već imaju veliki dug.„To jeste dobra kamata, ali za kupca obveznica, a ne baš i za nas koji ih emitujemo. U ovom trenutku kamate na međunarodnom tržištu, a i kod nas su niske, kurs je stabilan, ali ko može znati šta će biti za 12 godina. Sve što je sa rokom preko pet do sedam godina, teško je sagledivo“, napominje Dugalić.Izvor: Danas„EU će morati time da se pozabavi, da ove zemlje ne bi upale u dužničku krizu ako žele da Unija opstane, jer one mogu da povuku i ostale članice. I nama je to pretnja jer naša najveća trgovinska razmena je sa EU, a pre svega sa Italijom i Nemačkom. Mi smo do sada imali manje problema zbog strukture naše privrede, ali nemoguć je neki veći rast bez izvoza u EU i investicija odande, jer mi nemamo dovoljnu akumulaciju kapitala za investicije“, napominje Dugalić.



Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Biznis i finansije

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Biznis i finansije. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Biznis i finansije. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *