jul 19, 2021
59 Pregledi
0 0

EU na plastiku, koja se ne reciklira, uvela porez

Objavio:

Na plastiku, koja se ne reciklira, uveden je i porez.U zemljama EU ovog meseca na snagu je stupila zabrana proizvodnje i prodaje jednokratnih plastičnih proizvoda poput tanjira, pribora za jelo, štapića za uši.EUDesetak plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu čine više od polovine otpada na evropskim plažama. Koriste se nekoliko minuta, a trajno zagađuju reke, mora i zemljište. I zato su u Uniji zabranjene.Šta se još preduzima da se potrošačima skrene pažnja na značaj reciklaže?“Normalno da treba da usaglašavamo naše zakonodavstvo sa EU, moramo uvažavati naše specifičnosti. Moramo naći jedno rešenje da se taj otpad pravilno sekundarno odvaja i šalje na reciklažu”, navodi Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS-a.I naše reke pune su plastike, prenosi RTS. Prema izveštaju Agencija za životnu sredinu na tržište Srbije se godišnje plasira oko 100.000 tona plastične ambalaže.Lako je i motivisati potrošače da ih ne bacaju tako što će, kao što se to već radi u mnogim zemljama, kroz depozitni sistem dobijati novac za njih. U Kragujevcu i u Beogradu za sada su na nekoliko mesta postavljeni reciklomati.Kako motivisati potrošače da ne bacaju flašice i limenkeZa sada nemamo sistem sakupljanja, a sudeći po slikama sa ulica i reka, imamo razvijen sistem rasipanja otpada. Iako u Beogradu ima dosta kontejnera, smeće se baca svuda. Na ulicama i u rekama najviše je flašica i limenki koje je lako sakupiti i reciklirati.Oni koji plasiraju proizvod, morali bi da brinu o otpadu“Mislim da bi bilo odlično da ovakvi aparati postoje u svim prodavnicama. Na taj način bi mogli da dobijemo nekakve bonove za korišćenje u toj prodavnici”, navodi jedan od anketiranih građana.“Postavlja se pitanje zašto veliki broj pakovanja uopšte nije reciklabilan, pa tako u Srbiji recikliramo pet ambalažu, limenke, staklenu ambalažu, i kartonsku i papirnu ambalažu. Međutim, sve drugo što su kompozitni materijali od plastike ili drugi materijali za koje ne postoji tretman mi odlažemo na životnoj sredini. Prvi korak je eko dizajn”, navodi Kristina Cvejanov, “Inženjeri zaštite životne sredine”.Po principu zagađivač plaća, oni koji plasiraju proizvod morali bi da brinu i o sakupljanju otpada, ali i o dizajniranju ambalaže na način da bude reciklabilna.Izvor: RTS/B92Ministarstvo zaštite životne sredine pre dve godine najavilo je zabranu jednokratne plasike i uvođenje depozitnog sistema, ali na to se još čeka.


Foto: Pixabay

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Biznis i finansije

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Biznis i finansije. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Biznis i finansije. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *