maj 28, 2021
76 Pregledi
0 0

Ilegalno lobiranje u korist digitalnih platformi: Falsifikovani građani

Objavio:

Američka kompanija „Airbnb“ koja preko digitalne platforme nudi iznajmljivanje smeštaja, prvenstveno za odmor, angažovala je od 2014. godine do danas na stotine lokalnih žitelja na svim kontinentima, koji su oformili oko 400 naizgled nezavisnih udruženja vlasnika nekretnina. Najviše ovakvih klubova, koji se nazivaju i klubovima domaćina, organizovano je u Evropi i SAD.Kompanije koje rade kao digitalne platforme, pokreću lažne građanske inicijative kako bi izigrale zakone u zemljama u kojima posluju. U ovakvim aktivnostima prednjači „Airbnb“, koji osniva naizgled nezavisna udruženja malih vlasnika nekretnina širom sveta. Kompanija finansira njihov rad i obučava ih kako da „spontano“ lobiraju za njene ciljeve. Ovakvo lažiranje građanskog aktivizma, osim što ugrožava lokalne zakone, preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.Ovo su navodi iz veoma obimnog istraživanja koje je nedavno objavio Univerzitet u Mančesteru. Tim ovog univerziteta je u saradnji sa Udruženjem za istraživanje etičke potrošnje (ECRA), analizirao na koji način digitalne platforme, kao što su „Airbnb“ i „Uber“, lobiraju za svoje korporativne interese u javnosti.Američka kompanija pruža članovima ovih klubova obuku za vođenje političkih kampanja na način kako to rade organizacije civilnog društva. Obezbeđuje im sale za sastanke, hranu i piće tokom okupljanja, prevoz do mesta gde se sastanci organizuju i predavače koji su specijalizovani za obuku kako „spontano“ lobirati za ciljeve koje je postavila uprava kompanije.Stručnjaci Univerziteta u Mančesteru su za potrebe istraživanja anketirali i bivše zaposlene u ovim firmama. Nekadašnji radnici u kompaniji „Airbnb“ potvrdili su da je strategija građanskog aktivizma samo paravan, koji između ostalog služi i kao pokriće zašto se za kampanje vrbuju isključivo pojedinci ili sitni preduzetnici, ali ne i vlasnici nekretnina koji imaju najveće učešće na tržištu. Veći igrači, naime, doživljavaju „Airbnb“ kao nelojalnu konkurenciju, jer izbegava poreske obaveze u lokalnim zajednicama u kojima posluje.Građani kao paravanAnalitičari su posebno istražili aktivnosti koje se promovišu kao spontane građanske inicijative, a za koje organizacija „Transparency International“ već duže vreme upozorava da predstavljaju zloupotrebu s ciljem da se izigraju zakoni u zemljama u kojima ovakve kompanije posluju.Ali prema rečima analitičara Univerziteta u Mančesteru, „naše istraživanje je otkrilo da ’Airbnb’ finansira i koordinira klubove kako bi zaobišao prepreke koje mu postavljaju lokalni regulatori. Ovi klubovi su posebno koncentrisani u gradovima u kojima se ’Airbnb’ suočava sa najvećim problemima, kao što su Barselona, Berlin, Pariz, Edinburg, Njujork i San Francisko“.Uprava ove kompanije tvrdi da su klubovi organizovani kako bi vlasnicima nekretnina za iznajmljivanje omogućili da „grade nove odnose“, te da „razgovaraju o problemima u svojim zajednicama i pomažu jedni drugima da pronađu više informacija o lokalnim propisima“.Regulatori u Francuskoj, ali i u drugim zemljama, zabrinuti su ne samo zbog manjka prihoda u državnoj kasi, već i zbog toga što porast izdatih nekretnina strancima za odmor značajno utiče i na rast njihovih cena. Posledica je da lokalni stanovnici u sve većem broju moraju da se iseljavaju iz svojih sredina, jer nisu u mogućnosti da plaćaju tako visoke stanarine.U studiji se navodi primer jednog bivšeg zaposlenog u ogranku kompanije u Parizu, koji je posvedočio kako je „Airbnb“ nameravao da osnuje klub u svakoj pariskoj opštini, nakon zahteva gradske uprave da građani koji iznajmljuju stanove preko ove platforme moraju da se registruju i da za tu delatnost dobiju dozvolu.Ispostavilo se da je peticiju pokrenuo „Uberov“ direktor za Veliku Britaniju i Irsku, Tom Elvidž. To je bila rutinska taktika za firmu koja je organizovala veliki broj sličnih peticija na međunarodnom nivou, pomoću platforme za podnošenje predstavki „Change.org“.Rutinska proizvodnja spontanih peticijaDruga preduzeća koja rade preko platformi, takođe redovno mobilišu svoje osoblje i korisnike radi lobiranja u javnosti, ali ne tako masovno i sa detaljno razrađenom strategijom kao što to čini „Airbnb“. Jedan od primera je široko promovisana peticija „SaveOurUber“, koja je u novembru 2017. godine upućena gradonačelniku Londona Sadiku Kanu, nakon odluke nadležnih za transport da ne produže bezbednosnu dozvolu „Uberu“, internet kompaniji za taksi prevoz.Nametanje manjinskih interesaTaktike koje koriste firme koje posluju preko digitalnih platformi kao što su „Uber“, „Lift“, „Airbnb“, „Bird i „Doordash“, donekle su slične takozvanom „astroturfingu“. Za razliku od pravih, originalnih i nezavisnih, „grassroot“ inicijativa građana, nastalih iz istinske potrebe, „astroturfingom“ se plasiraju poruke koje je unapred pripremila zainteresovana strana, bilo da je reč o organizaciji, kompaniji ili političkoj partiji. Izvori ovakvih poruka se prikrivaju, kako bi se stekao utisak da se radi o građanskoj inicijativi, odnosno pokretu koji je spontano nastao.Još jedan primer je „građanska kampanja“ koju je pokrenulo kalifornijsko preduzeće za iznajmljivanje skutera „Bird“. Tužilaštvo Santa Monike podnelo je krivičnu prijavu 2017. godine protiv ove internet kompanije, zbog toga što je radila bez dozvole i u svom poslovanju kršila lokalne zakone. „Bird“ je odmah reagovao tako što je kreirao peticiju i automatski je uključio u svoju aplikaciju, kako bi njegovi kupci preplavili žalbama lokalne zakonodavce.Ova udruženja se često suprotstavljaju zakonima ili naučnim činjenicama, i tako štite interese svojih sponzora, naglašavajući zapravo manjinske stavove. Prikrivajući izvor inicijative, takve interesne grupe nastoje da izdejstvuju društvene i ekonomske promene u skladu sa ciljevima nalogodavaca koji ih finansiraju. Jedan od čestih načina kojim se manipuliše javnošću je postavljanje internet stranica ili blogova sa izvorima koji se promovišu kao verodostojni i kredibilni, uz lažiranje nepristrasnosti i objektivnosti.Sam naziv, „astroturfing“, potiče od marke veštačkih travnjaka „AstroTurf“, iz daleke 1966. godine. Reč je o travnjaku koji je dizajniran tako da izgleda poput prave trave, iako je ona u potpunosti lažna. Jedna od „astroturferskih“ tehnika je upotreba jednog ili više udruženja koja služe kao paravanske organizacije i predstavljaju se kao „samonikle grupe zabrinutih građana koje služe javnom interesu”, dok ustvari rade u ime korporativnog ili političkog sponzora.Pretnja borbi za javno dobroNezakonito lobiranje se najčešće povezuje sa duvanskom, farmaceutskom i industrijom fosilnih goriva. Ali dok ove tradicionalne industrije koriste svoje PR službe i specijalizovane marketinške kuće za takve poslove, pristup kompanija koje rade kao digitalne platforme se razlikuje u dve ključne stvari, ističu stručnjaci Univerziteta u Mančesteru.Mnoge zemlje imaju zakone koji zabranjuju metode „astroturfinga“, ali se uprkos tome ovakva ilegalna praksa i dalje sprovodi širom sveta.„Transparency International“ zato upozorava da ovakvo delovanje pomenutih kompanija i pojedinaca iz civilnog sektora, osim što širenjem skrivenog uticaja ugrožava lokalne zakone, istovremeno preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.One za kreiranje lažnih građanskih inicijativa i obuke angažuju pojedine pripadnike civilnog društva koji imaju iskustvo u organizaciji takvih kampanja. Drugo, za te svrhe neovlašćeno koriste baze podataka svojih korisnika, kao što, recimo, „Airbnb“ obaveštava vlasnike nekretnina o osnivanju svojih kubova i „povoljnostima“ koje oni donose, kako bi ih podstakao da se priključe.broj 185, maj 2021. Jovana Bjelovac


Foto: Pixabay

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Biznis i finansije

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Biznis i finansije. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Biznis i finansije. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *