jul 4, 2020
190 Pregledi
0 0

Kao EU nama: Možda uvedemo KVOTE NA ČELIK Turskoj i Belorusiji

Objavio:

Vlada Srbije pokreće postupak zbog prekomernog uvoza rebrastog betonskog čelika u šipkama da bi zaštitila domaću proizvodnju, baš kao što je Evropska unija učinila prošle godine kada je ograničila uvoz određenih vrsta čelika iz zemalja trećeg sveta, pa i Srbije.

Foto: Pixabay
Posle ovoga moglo bi da usledi uvođenje dažbina ili kvota, kao mere za zaštitu od prekomernog uvoza, koji je porastao za oko 50 odsto u odnosu na 2015. godinu.Postupak bi trebalo da utvrdi da li se u našu zemlju prekomerno uvozi građevinski rebrasti betonski čelik u šipkama, što može da dovede do ozbiljne štete u domaćoj industriji, piše Politika.Ukoliko se ustanovi i da je domaća industrija pretrpela štetu, ono može da predloži vladi kratkoročnu meru, povećanje dažbine ili dugoročno uvođenje kvote koja je u visini prosečnog uvoza u poslednje tri godine na uvoz rebrastog betonskog čelika u šipkama iz Belorusije iz Turske (jednog od najvećih svetskih proizvođača čelika).Da li je do ovog prelivanja na srpsko tržište došlo delom zbog uvođenja kvota na uvoz čelika u Evropskoj uniji ili zbog nečeg drugog, ostaje da utvrdi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.Firma iz Sremske Mitrovice Metal fer stil, koja je jedini proizvođač ovog proizvoda u zemlji, dostavila je dovoljno dokaza da se uvoz posmatranog proizvoda ubrzano povećava u apsolutnim i relativnim vrednostima u odnosu na domaću proizvodnju, što predstavlja pretnju od ozbiljne štete domaćoj industriji, navedeno je u odluci Vlade Srbije o pokretanju postupka.Baš kao što je prošle godine Evropska unija uvela kvote na određene vrste čelika Srbiji, Turskoj, Belorusiji i svim državama koje nisu njene članice.Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko inženjerske komore Srbije, podržava odluku vlade da zaštiti jedinog proizvođača ovog materijala u našoj zemlji.Uvoz ovog građevinskog materijala je povećan, kako piše u tom dokumentu, usled nepredviđenih okolnosti, a naročito zbog trgovinskih mera koje kontinuirano donosi veliki broj zemalja, što dodatno stvara opasnost za preusmeravanje trgovinskih tokova prema Srbiji, kao alternativnom tržištu.Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, rebrasti betonski čelik najviše je uvožen iz Bosne i Hercegovine i Grčke, a u 2018. i 2019. je naglo porastao uvoz iz Belorusije, kao i iz Turske.“Potrebe za ovim materijalom mere se desetinama hiljada tona. Neplanskim uvozom gušimo domaću proizvodnju, koja je motor privrede. Treba je zaštititi i uvesti mere za ograničenje uvoza, naravno ukoliko se domaći proizvod prodaje po razumnim cenama. Kroz ovu pandemiju smo naučili koliko je bitno imati domaću proizvodnju. Uvoziti treba samo ono što je neophodno”, kaže Rodić.Zalihe domaćeg proizvoda su u stalnom porastu, a od 2017. do 2019. godine zabeležen je enormni porast u apsolutnom iznosu za 437,4 procenata, što prema oceni nadležnih, ukazuje na nemogućnost izvoza na tradicionalna tržišta, otežanu prodaju na domaćem tržištu i veliku opasnost od nastanka ozbiljne štete za domaćeg proizvođača.Potrošnja betonskog čelika u Srbiji kontinuirano se povećava, ali se udeo domaćeg proizvođača i pored velikih investicija održava na približno istom nivou, umesto da raste, pa su od povećane tražnje znatno veću korist imali uvoznici, navodi se u dokumentu.Izvor: PolitikaUvozna cena čeličnih rebrastih šipki iz Turske i Belorusije značajno je niža u odnosu na ostale cene iz uvoza i cenu domaćeg proizvođača iz Sremske Mitrovice, koji je radi očuvanja tržišnog udela morao da smanjuje svoju prodajnu cenu, što je, uz povećanje troškova prodate robe, dovelo do pada profitabilnosti. Povećan uvoz može da ugrozi ovu inače najveću domaću grinfild investiciju i da dovede do otpuštanja radnika.

Foto: Pixabay

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu BIZLife

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta BIZLife. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta BIZLife. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *