avg 30, 2021
63 Pregledi
0 0

Ko najviše a ko najmanje zarađuje?

Objavio:

Prema njima, najveću prosečnu zaradu u Srbiji imaju zaposleni u IT industriji (informisanje i komunikacije), a za njima idu oni iz oblasti finansija, snabdevanja energijom, rudarstva…Republički zavod za statistiku objavio je podatke za jun.– Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – 55.830;Najnižu platu u proseku beleže zaposleni u ugostiteljstvu, a ona je u junu ove godine iznosila 39.379 dinara.Prosečne plate radnika (izražene u dinarima) u ostalim delatnostima, prema najnovijim podacima, stoje ovako:– Prerađivačka industrija – 57.965;– Rudarstvo – 95.419;– Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti – 58.527;– Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – 96.649;– Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala – 53.521;– Građevinarstvo – 56.811;– Usluge smeštaja i ishrane – 39.379;– Saobraćaj i skladištenje – 55.013;– Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja – 107.085;– Informisanje i komunikacije – 134.622;– Stručne, naučne i tehničke delatnosti – 82.452;– Poslovanje nekretninama – 60.676;– Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje – 74.734;– Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti – 60.216;– Zdravstvena i socijalna zaštita – 71.103;– Obrazovanje – 63.974;– Ostale uslužne delatnosti – 47.410.– Umetnost; zabava i rekreacija – 52.893;Kako navode na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto zarada u periodu januar–jun 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,4% nominalno, odnosno 6,0% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,6% nominalno i za 6,2% realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2021. godine nominalno je veća za 8,7%, a realno za 5,2%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 8,9%, odnosno za 5,4% realno.Inače, prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2021. godine iznosila je na državnom nivou 89.793 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 65.070 dinara.Grubišic: Beograđani rade u dobrim firmamaKako je B92.net već pisao, najnižu prosečnu zaradu u glavnom gradu beleže meštani Sopota, dok su “najbogatiji” oni na Vračaru. Kako se drže Beograđani u drugim krajevima prestonice saznajte u posebnom tekstu.Medijalna neto zarada za jun 2021. godine iznosila je 49.999 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.Grubišić za Tanjug televiziju navodi da ove činjenice utiču na prosek plata i doprinose tome da prosečna primanja ljudi u Beogradu budu veća u odnosu na republički prosek.To što je prosečna plata u Beogradu za jul iznosila 80.000 dinara ili oko 700 evra, što je više od republičkog proseka, prema oceni profesora Beogradske bankarske akademije – fakulteta za bankarstvo osiguranje i finansije Zorana Grubišića, znači da glavni grad ima najveću ekonomsku aktivnosti i da najveći broj Beograđana radi u dobrim firmama.Grubišić ističe da bi razlika između Beograda i republičkog proseka bila i veća, kada bi se gledale samo neke opštine u Beogradu, kao što su, primera radi, Stari Grad, Vračar ili Novi Beograd.Iznos prosečne republičke julske plate se još ne zna, a prema poslednjem zvaničnom podatku Republičkog zavoda za statistiku, prosečna junska plata iznosila je oko 65.000 dinara, dakle oko 15.000 manje od beogradskog julskog proseka.“Rast potrošačke korpe je ono što se u statističkom zavodu meri kao inflacija, znači rast cena na malo i iznosi po nekih par procenata godišnje. Za razliku od korpe, dinamika rasta plata, nominalno gledano je dosta brža, što znači da realne plate ipak rastu brže”, rekao je Grubišć, dodajući da se ovo odnosi na prosečne plate.Prema njegovim rečima, kada se posmatra kretanje potrošačke korpe i kretanje plata u Srbiji, vidi se da je rast plata brži.Foto: PixabayIzvor: B92



Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Biznis i finansije

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Biznis i finansije. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Biznis i finansije. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *