mar 23, 2021
68 Pregledi
0 0

Kvartalni monitor: Srbije otpornija na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje

Objavio:

Zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle jeste da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogođene krizom -u Irskoj IT sektor ima učešće u privredi od čak 15%, a u Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija čine oko 12% privrede.Privreda Srbije pokazala se nešto otpornijom na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje budući da je pad BDP-a Srbije u 2020. iznosio 1% BDP-a. To je osetno manje u odnosu na prosek drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope gde je pad BDP-a iznosio 3,9% i čitave EU gde je pad bio 6,2%. Svega četiri evropske zemlje imale su manji pad BDP-a od Srbije u 2020. godini (Irska, Norveška i Litvanija i Turska). Zaposlenost je u 2020. neznatno umanjena i to samo u neformalnom delu privrede. Identifikovali smo više razloga zbog kojih zdravstvena kriza nije značajnije uticala na tržište rada u Srbiji. Pre svega pad BDP-a od 1% nije bio toliko dubok da izazove veliko smanjenje broja zaposlenih. Zatim, mere Vlade, poput isplate minimalca, pokazale su se efikasne, dok većina poslodavaca još uvek očekuje brz završetak krize. Očekuje se da ća rast nezaposlenosti biti postepen i da će trajati godinu dve nakon okončanja pandemije. Zarade u privatnom i javnom sektoru u Srbiji su nakon stagnacije u prvih 11 meseci u decembru 2020 imale visok, iako dobrim delom sezonski rast. Preneti rast zarada iz 2019. godine je bio visok pa su jedinični troškovi rada u 2020. godini porasli za 8,8%.Srbija u krizu ušla s relativno visokom stopom privrednog rastaDodatni razlozi za manji pad BDP-a je to što je Srbija u krizu ušla s relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage. Za sad ne menjamo prognozu privrednog rasta prema kojoj u 2021. očekujemo rast privrede između 3-4%. Naime, manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to, sad se vidi i da će trajanja epidemije, a time epidemioloških ograničenja, biti nešto duže, kao i da će oporavak evropskih privreda biti sporiji.Srbija je u 2020. se ušla s niskim rastom cena, a onda su dezinflatorno delovali pad tražnje, oštar pad cena nafte na svetskom tržištu i dobra poljoprivredna sezona. To je potpuno kompenzovalo inflatorne pritiske nastale usled snažnog povećanja ekspanzivnosti monetarne i fiskalne politike – pa je prosečan rast cena u 2020. iznosio 1,6%. U prvoj polovini 2021. očekujemo umereno ubrzanje inflacije na oko 2,5%, usled vraćanja cena nafte na pretkrizni nivo, porasta regulisanih cena (poput električne energije ili duvanskih proizvoda), a nakon toga stabilizaciju inflacije na oko 2 % godišnje.Smanjenje spoljnotrgovinske razmenePlatnobilansna kretanja tokom 2020. karakteriše smanjenje spoljnotrgovinske razmene, uz smanjenje deficita u trgovinskom i tekućem platnom bilansu i pad stranih direktnih investicija. Tekući deficit u 2020. iznosio je nešto ispod 2 mlrd evra (4,3% BDP-a) i bio je za oko 1,1 mlrd evra manji nego u 2019. godini. Cene na svetskom tržištu u prošloj godini su bile povoljne za Srbiju jer su cene proizvoda koje uvozi (nafta) značajno opale, dok su cene proizvoda koje izvozi (poljoprivredni proizvodi, metali) porasle, što je uticalo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Cene na svetskom tržištu se ciklično kreću pa se u ovoj godini očekuje pogoršanje uslova međunarodne trgovine za Srbiju, pre svega, usled rasta cena nafte, a nije izvesno da će cene poljoprivrednih proizvoda ostati visoke. Strane direktne investicije su u prošloj godini opale za 20% ali su i pored toga bile više nego dovoljne da pokriju deficit tekućeg dela platnog bilansa.U kriznoj 2020. primenjivana je izrazito ekspanzivna monetarna politika. Od izbijanja krize NBS je četiri puta smanjivala referentnu kamatnu stopu, kreirala dodatnu likvidnost kroz svop i repo aukcije, otkupljivala korporativne hartije od vrednosti, uvodila moratorijume na vraćanje kredita. Mere monetarne politike pomogle su očuvanju likvidnosti domaće privrede, čime su sprečena, ili bar odložena, masovna bankrotstva preduzeća i gubitak radnih mesta.Dinar je realno ojačao u odnosu na evroNominalni devizni kurs ostao je tokom cele 2020. praktično nepromenjen iako su tokom Q2 i Q3 postojali snažni depresijacijski pritisci, na koje je NBS odgovorila prodajom evra iz deviznih rezervi. Premda postoje koristi od očuvanja stabilnosti deviznog kursa u vreme krize u visoko evroizovanoj ekonomiji poput srpske, politika fiksiranja deviznog kursa nije dugoročno dobra jer dovodi do nastavka realnog jačanja dinara, usled čega opada cenovna konkurentnost privrede. Dinar je realno ojačao u odnosu na evro u 2020. za 1,5%, a od 2016. ukupno za preko 8% – što je bio jedinstven slučaj u Centralnoj i Istočnoj Evropi.Najavljeni novi antikrizni paket koji se planira u prvoj polovini 2021. javne rashode će povećati za oko milijardu evra, pa bi fiskalni deficit u 2021. mogao da poraste na 5-6% BDP-a, umesto planiranih 3% BDP-a. Ekonomski bi bilo opravdano i fiskalno odgovorno da se umesto nastavka neselektivnih programa nove antikrizne mere usmere samo na građane i preduzeća koja su snažno pogođena pandemijom. U 2021. javni dug će nastaviti da raste tako da će se približiti 30 milijardi evra, dok će njegovo učešće u BDP-u, verovatno premašiti nivo od 60%. Ocenjujemo da je javni dug Srbije relativno visok, imajući u vidu nivo razvijenosti zemlje i uslove zaduživanja, pa bi shodno tome, u srednjem roku, fiskalna politika trebalo da bude vođena tako da obezbedi smanjenje duga na ispod 50% BDP.Fiskalni deficit u Srbiji veći je od proseka zemalja CIEFiskalna politika takođe je odlučno i snažno reagovala na krizu zbog čega je u 2020. ostvaren rekordan deficit konsolidovane države od oko 3,8 mlrd evra (8,1% BDP-a). Fiskalni deficit u Srbiji veći je od proseka zemalja CIE pre svega usled većeg paketa antikriznih mera, od kojih su neke dobro dizajnirane, dok se za druge to ne može reći. Javni dug na kraju 2020. godine dostigao je 26,7 mlrd. evra (57,4% BDP-a), a sa uključenim negarantovanim dugom lokalnih samouprava premašuje 58% BDP-a. Rast javnog duga u 2020. bio je znatno manji od fiskalnog deficita, zbog apresijacije kursa dinara prema dolaru, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije.



Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Biznis i finansije

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Biznis i finansije. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Biznis i finansije. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *