sep 19, 2021
37 Pregledi
0 0

Pometnja zbog stava Vrhovnog suda o provizijama banaka:Ko na kraju dobija, a ko gubi

Objavio:

Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) iz 2018. godine, prema kojem su se sudovi upravljali po tom pitanju, sada je – dopunjen, pa se precizno navodi da banke imaju pravo da naplaćuju i jedan i drugi trošak. Ovo je izazvalo veliki odjek kako u stručnoj javnosti, tako i među dužnicima čiji su sudski procesi još u toku. Strahuju i oni koji su već “dobili” banke na sudu, da im ne bi tražili da tako dobijeni novac sada – vrate.Protekle tri godine dužnici koji su tužili banke za nezakonitu naplatu troškova obrade kredita i plaćanje premije osiguranja kod NKOSK te sporove su dobijali. Izazvana pometnja u javnostiDopuna Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda, usvojena 16. a obelodanjena 17. septembra izazvala je pometnju u javnosti.Koliko tačno ima sudskih postupaka koji se vode protiv banaka zbog naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i naplate premija osiguranja stambenih zajmova kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita niko tačno nije izbrojao. Prema navodima koje su same banke obelodanjivale, krajem 2019. bilo je oko 30.000 ovakvih tužbi, a krajem prošle već oko 135.000. U junu je rečeno da je ovaj broj već dostigao 170.000.Postavlja se pitanje i da li dužnici koji su već tužili banke i dobili spor treba da strahuju da će morati bankama da vraćaju novac – s kamatom.Advokatska komora Srbije zatražila je hitan sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda, advokati se već spontano organizuju najavljujući proteste, udruženje za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva ističe da je ovo nije dopuna, već potpuno suprotan stav VKS u odnosu na onaj iz 2018, dok dužnici, a najviše oni u sporu sa bankom, najviše i strahuju – koliko će ih koštati gubitak spora čiji je ishod, koliko juče – bio na njihovoj strani.“Dužnici koji su dobili spor, a banka potom uložila reviziju kod Vrhovnog kasacionog suda koja je odbijena su – zaštićeni i banka tu ne može ništa da potražuje”, objašnjava Pavlović za portal N1.Tu, prema rečima advokata Jelene Pavlović, postoje dve situacije.„One ne ispunjavaju uslov za redovnu reviziju, gde je potrebno da vrednost spora bude 40.000 evra i više, a takođe su vrlo sporne za ujednačavanje sudske prakse po novom pravnom stavu. Jer, dosadašnja praksa, u poslednje tri godine, uvek je bila u korist klijenata“, ukazuje Jelena Pavlović.Kod dužnika koji su uspeli u sporu, a gde je banka uložila reviziju kod VKS koja je još u toku postoji delimični rizik, ali kako smatra naša sagovornica, veliko je pitanje kako će se Vrhovni kasacioni sud postaviti prema tim revizijama.„Ovakva dopuna stava VKS izazvaće novu neujednačenost u sudskoj praksi, a VKS treba upravo da se bavi ujednačavanjem prakse i ne bi trebalo da menja stav, jer tako podriva pravnu sigurnost“, navodi Pavlović.Šta je ciljCilj ove dopune stava VKS iz 2018. godine je, smatra Pavlović – da se suzi broj onih koji bi mogli da podnose tužbe.„Ne postoji nijedno jedino opravdanje da banke imaju dve kamate – nominalnu i efektivnu. Suština je, kao što je to predviđeno Zakonom o obligacionim odnosima, da dužnik zna tačno koliko plaća i da li mu ta cena odgovara. A ne da svako bude stručnjak da tumači kamate. Banke mogu i treba da pređu na jasna iskazivanja koliko košta ta njihova usluga bez dodatnih troškova“, navodi Pavlović, dodajući da očekuje da nastane velika „raznolikost“ u sudskim odlukama.Ona kaže da ne smatra da će se na ovaj način „ozakoniti troškovi“ koje naplaćuju banke, jer, kako ističe – postoji mnogo razloga zbog kojih su oni sporni.„Na kraju, u najtežu situaciju su stavljene desetine hiljada korisnika kredita koji su sada u sporu i kojima je preko noći stvorena velika nesigurnost u ishod postupka, jer će svako od njih u slučaju gubika spora morati da plati sve troškove parničnog postupka, oko 50.000 dinara, a tužbe su podneli upravo zbog potpuno jasne i ujednačene prakse sudova, kao i pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda iz 2018.godine. Stoga je ovakva dopuna pravnog stava povodom troškova obrade kredita izazvala veliko nezadovoljstvo građana i pitanje je kako će se dalje ovaj problem rešavati“, precizira Jelena Pavlović.Koliko košta izgubljena parnicaIako je donošenje dopune pravnog stava VKS izazvalo pometnju u javnosti, sagovornica portala N1 ukazuje da se deo u vezi sa pravom banke na naplatu premije osiguranja kod NKOSK odnosi samo na novije kredite, i ugovore sklopljene u nekoliko poslednjih godina kada su banke obavezane da klijentima daju i nacrt ugovora sa preciznim informacijama o kreditu, što je jasno navedeno u stavu VKS.„Objavljeni stavovi izavali su veliko nezadovoljstvo u advokaturi i široj javnosti pogotovu zbog dosadašnjih pokušaja da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu rešenja kojima se utiče na konkretne sudske postupke. Smatramo da novonastala situacija zahteva da se hitno sastanemo kako bih Vam izneo stavove advokature po ovom pitanju i kako bismo sprečili nesagledive posledice koje mogu nastati u funkcionisanju pravosuđa i pravnog Sistema u Republici Srbiji“, navodi se u pismu koje je predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac uputio predsednici VKS.Traže hitan sastanakPredsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac zatražio je sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda Jasminom Vasović.„Tražićemo da se taj novi stav VKS stavi van snage. Ne možete tri godine da zauzimate jedan stav, a posle tri da pravite dopunu koja koriguje taj prvobitni stav u drugom pravcu“, ističe Emilija Petrović.Tražićemo da se taj novi stav VKS stavi van snageAdokat Emilija Petrović za portal N1 kaže da će se advokati u ponedeljak u podne okupiti ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda.„Međutim, juče je VKS verovatno pod pritiskom bankarskog lobija zauzeo potpuno drugačiji stav iz koga proizilazi da su te naknade koje su banke naplaćivale – zakonite. Time nas dovodi u potpunu pravnu nesigurnost. Postavlja se pitanje vladavine prava i šta građani mogu da očekuju od našeg pravosuđa i šta advokati mogu da očekuju“, navodi Petrović.Ona podseća da je VKS 2018. zauzeo jedan stav po pitanju troškova obrada kredita i drugih naknada koje su korisnici kredita bili obavezni da plaćaju bankama i po tom stavu sudovi su do sada donosili odluke da su sve te naknade bile nezakonite.Efektiva: Ako je i bilo pravne sigurnosti sad je nema“Ovo je skandal, sada mogu da se ukinu pravni fakulteti i raspuste sudovi, jer šta će nam pravo i advokatura ako postoji sudska praksa koju Vrhovni kasacioni sud sutra može da okrene onako kako mu neko naruči”, ogorčen je Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.Advokati, kako kaže, jedino mogu da se usprotive svemu tome.“Vrhovni kasacioni sud prvo je svojim stavom navukao ljude da tuže banke, a sada im pravi štetu. Ovim je ubijena pravna sigurnost u Srbiji”, poručio je Gavrilović.On podseća da i sami bankari navode da je, posle stava VKS iz 2018. godine rapidno porastao broj tužbi.“VKS u stavu iz 2018. prvo navodi da banka mora da kaže šta čini strukturu troškova kredita, a sad kaže da – ne mora. Da li se nešto promenilo u zakonima u međuvremenu, pa da sud za istu stvar prvo kaže jedno, pa onda drugo? Kako da znamo da sutra neće biti nešto treće? Ovim je ubijena pravna sigurnost u zemlji. Ako smo je i imali do ovog trenutka. Jer, od ovog je nemamo”, naveo je Gavrilović.Kako sad bilo ko, pita Gavrilović, da tuži nekoga za bilo šta i ode sa poverenjem kod advokata, kad se preko noći sve okrene.„…Da bi potom VKS rekao – ne, i presudio u korist dužnika. I šta sad“, pita Gavrilović.On je podsetio da je pre svega nekoliko dana u jednom slučaju Privredni apelacioni sud presudio u korist banke.U njemu se tačno navodi sledeće:Šta je pisalo u prethodnom pravnom stavu VKSU maju 2018. godine Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita.Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“.“Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.Jedna od polemika tim povodom vođena je početkom jula i u studiju N1.Od tada, pravni stav VKS različito tumače s jedne strane bankari, a druge dužnici i njihova udruženja. Sudska praksa je, videli smo, u najvećem broju slučajeva bila na strani upravo – dužnika.Vasić je, čitajući ovaj stav VKS iz 2018. istakao da je jasno da banka ima pravo na naknadu troškova i da se to vidi kroz procenat obračuna efektivne kamatne stope.Dopuna starog stava Vrhovnog kasacionog sudaDok je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, tvrdio da banke imaju pravo na naplatu naknada za obradu kredita, Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva tvrdio je suprotno ističući da banke klijentima mogu da zaračunaju ovu proviziju samo ako tačno navedu – na koje konkretne troškove se odnosi.Da će tužbe protiv banaka biti „na dnevnom redu“ ove godine bilo je jasno još u aprilu kada je na to ukazao i Međunarodni monetarni fond posle sastanka u Beogradu.„Banka nema pravo naplate troškova obrade kredita ako dužnik nije upoznat sa strukturom tih troškova“, poručio je tada Dejan Gavrilović iz Efektive.Potom se prvo pokušalo da se kroz promene Zakona o parničnom postupku reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog nezakonite naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.„Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka u kojima se osporava zakonitost naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu“ kratko je tada poručila misija MMF u svom saopštenju.Ubrzo potom, kao što je portal N1 već pisao, skupštini su podneti predlozi za autentično tumačenje tri zakona, od kojih je najstariji u primeni gotovo 50 godina, čime bi se bankama omogućilo da čak i od klijenata koji su ih „dobili na sudu“ – potražuju svoj novac nazad. Posle pobune dela javnosti, ali i najave obustave rada advokatskih komora i od toga se – odustalo.Pa se odustalo.Izvor: N1U petak je osvanula dopuna starog stava Vrhovnog kasacionog suda.



Foto: Pixabay

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Biznis i finansije

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Biznis i finansije. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Biznis i finansije. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *