mar 4, 2021
73 Pregledi
0 0

Pravi primer CIRKULARNE EKONOMIJE: Srpska kompanija skuplja otpad od hrane i pravi BIOGORIVO

Objavio:

Stručnjaci ukazuju da se vrlo male količine tog otpada prerađuju i da odlaganje na deponije predstavlja veliki rizik po životnu sredinu i podstiče emisije štetnih gasova. Podaci objavljeni krajem prošle godine pokazuju da više od dva miliona tona komunalnog otpada u Srbiji najčešće završava na deponijama, od čega 900.000 tona čini otpad od hrane koji se generiše „od njive do trpeze”.
Na deponijama završavaju gotovi prehrambeni proizvodi iz restorana i ugostiteljskih objekata, ostaci iz prehrambene industrije i sve ono što je pred istekom roka trajanja u maloprodajnim i velikoprodajnim lancima, ali i zeleni otpad iz parkova i bašta.
S obzirom na to da mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane, predviđeno je da se tokom akcije sav otpad ove vrste, koji proizvedu organizacije i preduzeća u Srbiji, predaje na zbrinjavanje ovlašćenom operateru – kompaniji Eso Tron koja će prikupiti otpad i zbrinuti ga na način koji ne šteti životnoj sredini.
Šta se može preduzeti?
Sve to podstaklo je ideju da se u saradnji sa kompanijom „Eso Tron“ i uz podršku Nemačke razvojne saradnje – GIZ i NALED-om od 1. novembra prošle godine krene u akciju prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.

Bojan Gligić iz te firme, čija je osnovna delatnost sakupljanje otpadnog jestivog ulja i sakupljanje odnosno prerada neopasnih organskih otpada, kaže da aktuelna situacija usled pandemije itekako utiče na sprovođenje ove akcije koja je i pomerena upravo zbog toga što su restorani odnosno ugostiteljstvo najviše pogođeni i morali su da menjaju način rada.
Projekat je osmišljen tako da ima i edukativu ulogu odnosno da obuči i informiše predstavnike restorana i kuhinja kako treba separisati otpad budući da slede izmene zakonske regulative koja će podrazumevati da će svaki restoran koji spremi više od 50 obroka dnevno morati da ima dokument ovlašćenog operatera o kretanju otpada od hrane .
“Veliko je interesovanje, mi prikupljamo otpad, ali je to ipak daleko od planova koje smo prvobitno imali”, objašnjava Gligić za BIZLife portal.

„Ipak uspevamo da sakupimo, ima dosta restorana kojima je to važno i koji hoće da podignu to sve na malo viši nivo, onda ima i onih koji ne vole da im osoblje nosi džakove pred gostima, već hoće da im to neko uslužno radi, a opet ima onih koji drže do trenda i vole da promovišu takve eco friendly aktivnosti“, priča Gligić.
Kada je reč o tome kako sve to izgleda u praksi, nakon što se otpad preuzme vozi se do najbliže stanice, ili do postrojenja za tretman u Rumenci u kome se otpad melje i sprema za fermenataciju i pretvara u biogas a onda se od toga dobija električna energija.
Pravi primer cirkularne ekonomije
Kaže da mu se čini da je situacija sada što se ove oblasti tiče dosta bolja nego ranije i da sve više fabrika, kompanija i većih trgovinskih lanaca odlučuje da ne rizikuje i pravilno zbrinjava ovaj otpad.
Ističe da je imajući u vidu obaveze koje nameće pristupanje EU i Poglavlje 27 ovo samo jedan od koraka koji doprinosi da se unapredi stanje ublasti ekologije.
To je pravi primer cirkularne ekonomije, objašnjava Gligić.
Firma Eso Tron je 2011. godine najpre počela sa sakupljanjem otpadnog ulja iz restorana koje je pre toga uglavnom završavalo u kanalizaciji.
Gligić kaže da su na početku svog rada bili suočeni sa velikim otporima, ali da sada svest o značaju pravilnog odlaganja otpada raste.
Pre pet godina počeli su na taj način da odvajaju organski biorazgradivi otpad, prevashodno iz prehrambene industrije.

Kada je reč  o štetnosti koju izaziva, on objašnjava da  hrana bačena na deponije generiše oko osam odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ubrzavajući klimatske promene.
Koliko je štetno kad otpad završi na deponiji i kako da se ponovo iskoristi?
Miroslav Tadić, portfolio menadžer za klimatske promene UNDP-a u Srbiji podseća da se prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane proizvedene globalno baci, a to je količina koja bi bila dovoljna da se nahrani skoro milijarda gladnih u svetu.
Samo jedan procenat biološkog otpada se sakuplja i prerađuje, a gubitak u neiskorišćenim resursima Srbiju košta približno 50 miliona evra godišnje.
Navodi da 70 odsto bio-razgradivog otpada u Srbiji završi na deponijama, šteteći tako životnoj sredini i povećavajući emisije GHG, među kojima je i metan.

Bolje upravljanje biorazgradivim otpadom doprinelo bi da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i druge vrste zagađenja, otvore nova, „zelena“ radna mesta i uštede resursi, što ide u korist privredi, životnoj sredini i građanima Srbije, ističe Tadić.
Takođe, kako bi se smanjila količina otpada od hrane, sav višak hrane iz restorana i supermarketa, koji je i dalje bezbedan za upotrebu može da se donira humanitarnim organizacijama.
Biorazgradivi otpad može se ponovo iskoristiti na više načina – kao kompost može poslužiti za đubrenje zemljišta, što je korisno za poljoprivredu, a može da se upotrebi i za proizvodnju biogasa, pristupačnog i čistog izvora energije, objašnjava.
Takođe smo, između ostalog dodaje, zahvaljujući podršci Globalnog fonda za zaštitu životne sredine i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju podržali preko 15 kompanija i javnih preduzeća u Srbiji da primene principe cirkularne ekonomije, i zahvaljujući inovacijama i novim tehnologijama, one doprinose smanjenju emisija GHG.
Podseća da je UNDP ranije već pomogao da se izgradi šest elektrana na biomasu u ruralnim oblastima, koje od poljoprivrednog otpada proizvode električnu energiju.Foto: Pixabay/UNDP Srbija/Privatna arhiva
Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu BIZLife

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta BIZLife. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta BIZLife. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Biznis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *