jul 1, 2020
168 Pregledi
0 0

Top 5 najstarijih računara na svetu: “Šampion” potiče iz vremena pre Hrista

Objavio:

Izvor: B92 sreda, 1.07.2020. | 18:30 -> 18:30

5. Harvard Mark 1 Computer – 1944. godina

Dobro ste pro?itali naslov, ne brinite. Predstavljamo vam “ra?unarske dinosauruse”, a o?ekujemo da nam u komentarima napi?ete da li ste ?uli za neki od njih. Pa, da krenemo.
S obzirom na to da je kori??en i za pravljenje atomske bombe (ne samo on, ali je pripomogao), moglo bi se re?i i da je Harvard mark Computer 1 doprineo pobedi Saveznika. Ovaj ra?unar napravljen je u SAD. Bio je na?iroko kori??en za razvoj oru?ja pred kraj II svetskog rata. Zaslu?an je da pravljenje radara, tehnologije za nadzor, podvodnih detektora, torpeda i jo? koje?ega.
4. Colossus Mark 1 – 1943. godina Nije bio kori??en u komercijalne svrhe, a nasledili su ga Mark 2 i brojni drugi modeli. Do kraja rata, bilo je desetak ovakvih ure?aja, a kao ?to smo rekli, najve?a inovacije je bila to ?to su mogli da presre?u be?i?ne poruke. U pitanju je prvi veliki napredak Britanske obave?tajne slu?be. Kori??en je za presretanje poruka koje su Nemci slali tokom II svetskog rata, pa se zbog toga smatra veoma naprednim za svoje vreme. Napravio ga je profesor sa Univerziteta u Ajovi D?on Vinsent Atanasof, uz pomo? studenta Kliforda Berija, pi?e portal How to Geek. Ovaj ra?unar poznat je kao prva ma?ina koja je koristila elektronsko digitalno ra?unanje, a mogao je da re?i do 29 sistema linearnih jedna?ina istovremeno.
3. Atanasoff-Berry Computer (ABC) – 1942.
2. Z1 – 1936. godina Kao ?to se mo?e i zaklju?iti, idzajniran je tako da mo?e da re?ava matemati?ke probleme. Zanimljivo je da nije mogao da ponese titulu prvog automatizovanog elektronskog ra?unara sve do 1973. godine, kada je pobedio ENIAC na su?enju, i tada je re?ena dilema ko je prvi. Konrad Cuze, Nemac, napravio je Z1 ra?unar u ku?i svojih roditelja. Sadr?ao je skoro sve delove koje imaju i moderni ra?unari, samo ?to je, razume se, bio veoma nepouzdan pri izvr?avanju operacija. Period od 1935. do 1945. godine obele?io je, pored II svetskog rata, i veliki tehnolo?ki razvoj. Krajem 1980-ih je Cuze ponovo poku?ao da napravi Z1, za ?ta je bilo neophodno oko 800.000 tada?njih maraka, ili oko 500.000 dolara. Mogao je da ga “programira” ko god ?eli, koriste?i izbu?eni film od 35mm. Arheolozi su ovaj mehanizam otkrili 1900. godine na obalama malog gr?kog ostvra Antikitere. Smatra se da je ovo prvi ra?unar, ali je za razliku od svojih 2000 godina mla?ih digitalnih naslednika, u pitanju analogni mehanizam.
1. Antikitera mehanizam – Izme?u 200. i 50. godine p.n.e. Bio je kori??en za precizno izra?unavanje kalendarskih datuma, predvi?anje pomra?enja Sunca ili rasporeda nekih nebeskih tela, a verovatno je i kori??en kako bi se izra?unalo kada ?e se odr?ati slede?e Olimpijske igre. Impresivno, zar ne? Bio je opremljen “sofisticiranim” mehanizmom od 37 zup?anika, a samo njegovo otkri?e nam je potpuno promenilo odnos prema onome ?to znamo o drevnim narodima.

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu B92

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
IT

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *