maj 23, 2020
28 Pregledi
0 0

Narodna nošnja pre 150 godina: Evo kako su je žene šile i ukrašavale

Objavio:


Kustos Etnografskog muzeja u Beogradu, Jelena ene su tom prilikom pravile odeću i za sebe i za muške članove porodice i za decu. Svu tu garderobu one su same šile, i ne samo to, one su plele, i pripremale materijal. Dakle to je bio ceo jedan proizvodni proces koji je žena obavlja u tom trenutku. Počevši od pripreme konca i vunice za pravljenje odeće pa do ukrašavanja i finog veza.SUBOTA, 23. MAJ 2020

Svima nam je poznato da je nekada u našoj zemlji abadžija bio taj koji je šio narodnu nošnju koju su nosile i muškarci i žene. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste to da nisu samo ove zanatlijeti koji su vešto slagali boje i tkanine od grubog sukna, već i žene, domaćice. [embedded content]
 
Nekada su osnovne dnevne obaveze jedne žene na selu bile rad u polju, pripremanje ručka, briga o porodici i brojne druge aktivnosti. Pa i pored toga one su pronalazile vreme da šiju i to ne samo odeću za rad već i predivne komade narodne nošnje koje i dan danas čuvamo.
Međutim, da bi one tu narodnu nošnju sašile morale su prvo da ispredu vunicu, oboje je i pripreme za izradu. Materijal za izradu narodnih nošnji je uglavnom bio biljnog i životnjiskog porekla. Najviše se pravilo od vune, mada ima i onih koje su pravljene od lana, pamuka i ređe svile. Ipak, ono što se danas ne koristi za izradu odeće a nekada se koristilo jeste kopriva.
Zanimljivo je to što su žene pored svih tih obaveze to radile u sklopu svojih dnevnih obaveza. Još je interesantnija činjenica da su te žene baš svih tih obaveza u morale strašno brzo da vezu, objašnjava nam Jelena.
„Veće količine su se nosile na bojenje, dok su neke manje količine one same bojile. To su iste one boje koje se koriste za farbanje uskrašnjih jaja. Pre pojave varzila koji se koristio za jarku crvenu boju koristila se biljka broć koja se u velikim količinama sadila u Srbiji. Za crvenu boju se takođe koritio i kantarion, dok za tamne boje je korišćena ljuska od oraha“, kaže Jelena Tucaković. 
 
Sagovornica: Jelena Tucaković, kustos Etnografskog muzeja u BeograduŽensku svečanu narodnu nošnju, koju je pre 150 godina prikupljao i čuvao Hristofor Crnilović možete videti u stalnoj postavci izložbe u Manakovoj kući u Beogradu. Zbirka sadrži 2.600 predmeta velike kulturne vrednosti, a najveći deo čine seoske i gradske nošnje i nakit koje je Crnilović otkupljivao od žena u svom izvornom obliku. 

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Agromedia

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Agromedia. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Agromedia. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Poljoprivreda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *