okt 2, 2021
41 Pregledi
0 0

Nauka u službi zdravlja: Evropska Unija podržala istraživanje lekovitog bilja u Srbiji i Crnoj Gori

Objavio:

Foto:pixabayPlanine, livade, pašnjaci, reke – priroda je bila darežljiva prema ljudima koji žive u ovom regionu, ali je oni ipak često zloupotrebljavaju. Zdrava priroda je preduslov za zdravlje ljudi, zato je važno voditi računa o blagodetima koji su nam dati. Tako je i sa lekovitim biljem koje služi za lečenje bolesti, ali i za prevenciju, te ima primenu i u kulinarstvu i proizvodnji kozmetike.
Naime, Srbija ima dobre prirodne potencijale za gajenje i sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja i izvozi lekovito bilje u vrednosti od oko 20 miliona evra godišnje, pri čemu od ovog posla živi oko 5.000 ljudi.Pravilnim korišćenjem, sakupljanjem i obradom bilja bavi se Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”.
Uzgajanje lekovitog bilja: Isplativ posao bez mnogo ulaganja
Uzgajanje lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja čak i na malim parcelama može da bude dobar izvor dodatne zarade, a za one koji imaju veće placeve, čak i način za samostalan posao.
Utvrđeno je postojanje više od 700 biljnih vrsta s lekovitim svojstvima u Srbiji, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje, od čega se sa 280 vrsta trguje kao s industrijskom sirovinom.
Turistički potencijal prirode Srbije
Takođe, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta može se iskoristiti u svrhe privlačenja turista i razvijanja nove dimenzije turističke ponude. Održivi turizam i očuvanje prirodne sredine zasnivaju se na opšte odgovornom stavu prema zaštiti životne sredine. Kako razvoj turizma dominantno zavisi od potencijala prirodnih resursa, to je njihovo očuvanje od presudnog značaja za razvoj turizma.
Možda vas zanima
Kako kažu proizvođači, ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti i novac su beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.

Foto:pixabay
Stoga je sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, kao i plantažna proizvodnja, aktivnost u okviru koje se ti principi mogu najefikasnije primeniti.
„Projekat Poralist finansirala je Evropska unija i od tih sredstava obezbeđen je budžet za istraživanja i pravljenje sveobuhvatne platforme lekovitog bilja na području opština Bijelo Polje i Prijepolje. Na osnovu tog budžeta dobili smo i aparate, uz pomoć kojih ćemo nastaviti istraživački rad i mimo tog projekta”, objasnio je Dejan Pljevljakušić, jedan od istraživača Instituta „Dr Josif Pančić”.“Evropska unija obezbedila sredstva za istraživanja lekovitog bilja
Ovo su podaci do kojih se došlo tokom istraživanja u kome je učestvovao Institut „Dr Josif Pančić” tokom projekta „Poralist”.
Napravili su popis lekovitog bilja u te dve opštine, dali preporuke za održivo sakupljanje i održali kurseve o sakupljanju i preradi lekovitog bilja. Glavni proizvod ovog projekta jeste opservatorija, koja je zapravo online platforma. Nju koju takozvani obični korisnik može da poseti i pogleda tutorijale o sakupljanju i preradi lekovitog bilja.
U pitanju je prekogranični projekat saradnje Srbije i Crne Gore, u kome je tokom godinu dana učestvovalo šestoro istraživača Instituta.Održani i edukativni skupovi za otkupljivače lekovitog bilja
Takođe, tokom trajanja projekta, stručnjaci su organizovali edukativne radionice za otkupljivače lekovitog bilja koji su na tim skupovima davali svoje cene i preporuke šta bi njima bilo potrebno u daljem radu.

Foto:agromedia
„Pojedini travari čak nisu bili svesni da su određene biljke pod strogom zaštitom”, objašnjava on dalje: „Preporuke o održivom sakupljanju bilja upravo obuhvataju uputstva kako sakupljati da i naredne generacije mogu da sakupljaju, a ne da ga istrebimo sa ovog područja.”
Takvi skupovi, saznajemo od Pljevljakušića, od velikog su značaja, imajući u vidu da sakupljači ponekad ne obraćaju pažnju na prekomerno sakupljanje, odnosno štetu koju ono izaziva.

Foto:agromedia
Od Evropske unije stigla i dodatna sredstva i oprema za Institut „Dr Josif Pančić”
Evropska unija je donirala terensko vozilo Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor, a Institut je dobio sredstva za projekat, kao i opremu, od kojih je najznačajniji aparat za višu fazu prerade.
Milan Lukić, direktor Instituta „Dr Josif Pančić”, objašnjava da se Institut bavi različitim vrstama istraživanja, poput etnobotanike, etnomedicine, razmnožavanja različitih vrsta aromatičnog i lekovitog bilja, retkih vrsta…“Sprey dryer ili kako ga moje kolege popularno zovu „sušač magle“, jeste aparat koji će nama služiti i u daljem istraživačkom radu i na kojem će se zasnivati buduće doktorske disertacije unutar Instituta”, kaže Pljevljakušić.
Sve više populacije je usmereno na prirodan način lečenja i preventive, te raste i značaj lekovitog i aromatičnog bilja.
„Sve su to veoma vredni rezultati koji su od značaja za našu struku, ali i za medicinsku, za farmaceutsku, i za poljoprivrednu struku. Za naše poljoprivredne proizvođače veoma je važno da znaju na kojoj lokaciji mogu gajiti pojedine vrste lekovitog i aromatičnog bilja sa najboljim uspehom, koju tehnologiju gajenja da koriste, da li se mogu gajiti po organskom metodu…”, zaključuje lukić.
Više o tome pogledajte u videu:
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanjekonkuretnosti, standardabezbednostihraneičuvanjajavnogzdravlja, poštovanjedobrobitiživotinjaistandardazaštiteživotnesredine – glavnisupravcipomoći EU ovomsektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

[embedded content]

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Agromedia

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Agromedia. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Agromedia. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Poljoprivreda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *