apr 22, 2021
71 Pregledi
0 0

Ovo su 2 STARE SORTE DUNJE koje možete gajiti u svom voćnjaku!

Objavio:

Foto:AgromediaStare sorte različitih voćnih kultura koje su ranije bile nezaobilazni stanovnik voćnjaka, danas su umnogome izgubile na značaju. Ako želite da posadite sadnicu dunje na svom imanju, a da pritom to bude stara sorta koja ima brojne pozitivne karakteristike, saznajte odlike ove dve sorte.
MOŽDA VAS ZANIMA
Leskovačka dunja
Ova sorta dunje krupnih plodova prvi put je uočena u okolini Leskovca, te je prema tog gradu i dobila ime. Međutim, leskovačka dunja se najviše gaji na prostoru Vojvodine kao i dolinama Južne, Zapadne i Velike Morave.
Stablo leskovačke dunje ima okruglu krunu, bujno je ali kada prorodi bujnost opada, te se može okarakterisati kao sorta srednje bujnog stabla. Rađa najčešće na kratkim rodnim grančicama, grane se pod težinom plodova savijaju. List ove sorte je sitan, ovalnojajast. Oprašuje je druga stara sorta dunje – vranjska dunja.
Ova stara sorta sazreva u prvoj polovini oktobra. Težina ploda kreće se oko 300 grama. Plod je aromatičan, sočan i ima slatkasto – kiselkast ukus, meso je čvrsto, kompaktno. Ova sorta dobro rađa. Leskovačka dunja je karakteristična po izrazito žutoj (limun) boji u punom zrenju. Pokožica ploda je glatka. Ima bradavičasto ispupčenje kod peteljke koja je kratka i debela. Plod sadrži oko 14 posto suve materije.
Može dugo da se skladišti (do januara) i dobro podnosi transport. Leskovačka dunja je zbog svog oblika odlična za prerađivanje, te se od nje pravi rakija, džem, kompot.
Leskovačka dunja je tolerantna na mraz i sušu, ali ne i na napade štetočina (osetljiva na smotavac plodova).
Foto:Agromedia
Vranjska dunja
Ova sorta veoma krupnih plodova poznata je i pod nazivom Dunjac. Sazreva početkom oktobra.
Stablo je visine do 5 metara, na početku rodnosti je bujno, a kasnije bujnost opada. Lišće vranjske dunje je krupno, kao i plodovi, i eliptičnog oblika. Kada prorode grane vranjske dunje se zbog težine plodova povijaju od polovine u luk ka zemlji, međutim one ne pucaju. U pitanju je samoplodna sorta, kao što je gorenavedeno, oprašivač je za leskovačku dunju. Dugovečna je, opstaje i više od sedam decenija.
Težina plodova se kreće od 500 grama do čak jednog kilograma. Zbog svoje težine plodovi su skloni opadanju. Vranjska dunja je karakteristična po plodovima kruškastog oblika koji su duži nego širi. Zlatno – žute su boje, dok je meso bledežute boje i slatkasto – kiselkastog ukusa, slabije sočno od leskovačke dunje. Ima veoma jak miris u punoj zrelosti. Peteljka ploda je kratka kao i kod leskovačke dunje, a najčešće je nagnuta u stranu.

Osetljivija je na delovanje bolesti i štetočina u odnosu na prethodnu staru sortu. Koristi se za proizvodnju sokova, kompota, džemova, ali i u svežem stanju.

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Agromedia

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Agromedia. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Agromedia. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Poljoprivreda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *