jun 30, 2020
215 Pregledi
0 0

Porodica Kaplarević u društvu najuspešnijih dragačevskih voćara

Objavio:


„Naravno, imao sam iskustva u proizvodnji voća, najviše u uzgajanju jabuka,ali sam ipak konsultovao stručnjake, jer sam se opredelio za savremene sorte koje traži i naše i strano tržište, mislim pre svega na rusko”,  priča Zoran.UTORAK, 30. JUN 2020


Dragačevski kraj odavno se pročuo po proizvodnji kvalitetnog semenskog i jelovnog   krompira. Institut za krompir u Kaoni, selu na granici Čačka i Kraljeva, decenijama je važio za najprestižniju naučnu ustanovu te vrste i na prostorima bivše Jugoslavije. Institut je odavno prestao sa radom, ali se proizvodnja krompira zadržala u selima Milatovići, Guberevac, Kaona, Viča, Gornji i Donji Dubac, s tim što proizvođačima krompira rame uz rame staju uspešni voćari koji za voćarsku proizvodnju u dragačevskom kraju imaju izvanredne prirodne uslove. Među njima je i Zoran Kaplarević iz čačanskog sela Milatovići.
Zoran Kaplarević, uzorni mladi dragačevski ppljoprivrednik, nije se mnogo dvoumio kojoj proizvodnji da se posveti. Znao je da čitav kraj na obroncima planine Jelice raspolaže izvanrednim prirodnim uslovima za voćarsku proizvodnju, počev od idealne nadmorske visine, povoljnog strujanja vazduha sa Jelice, natprosečnog broja sunčanih dana do izvanrednog sastava zemljišta na svom posedu u Milatovićima.
„Najveće površine su pod modernim sortama jabuke, zatim breskve, nektarine, jagode, višnje i trešnje. To su plantaže koje održavam u najboljem mogućem stanju, jer bez toga nema uspeha i opstanka“, kaže vredni dragačevski voćar.
Kako sam kaže, pod raznim voćem ima nešto više od šest hektara.
Zoran ističe da nije želeo da se opredeli za jednu vrstu voća, jer se prilike na tržištu razlikuju od godine do godine.

Dok ga zatičemo u berbi trešanja uzorni poljoprivrednik nam s ponosom pokazuje i ostalo voće od kojeg očekuje dobar rod i zaradu. U poslu mu pomaže supruga Marijana, desna ruka i u voćnjaku i u drugim poljoprivrednim poslovima. I kćerke, Anđela i Isidora, nasledile su entuzijazam i vrednoću od svojih roditelja, te u radu, naročito u berbi, ne zaostaju od starijih i jačih muški ruku, kako ponosno kazuju Zoran i Marijana.
„Nekada bolje idu jagode i nektarine, druge godine veća je potražnja za jabukama, sada su u trendu trešnje, verujem da će i jabuke ove godine imati dobru prođu. Rizik je u našim uslovima osloniti se na jednu ii dve vrste, jer ako se ode u gubitak on se teško može nadoknaditi tokom naredne godine, ma koliko ona bila povoljna. Nije u pitanju klasično svaštarenje, već jednostavno preneto iskustvo u proizvodnju“, ističe Zoran.
Zoran i Marijana su zadovoljni životom i radom na selu i u poljoprivredi. Međutim, iako su mladi, imaju dovoljno iskustva da sagledaju sve probleme koje prate poljoprivredu i seoski život.
„Anđela je ekonomista, Isidora druga godina Poljoprivredne škole opšteg smera u Čačku. Imaju svoje ambicije i želje, nastaviće školovanje, ali verujem da će naći vremena da i nama pomognu, naročito u sezoni berbe“, dodaje majka Marijana.

Prema Zoranovom mišljenju, mnogo toga mora da se promeni da bi poljoprivreda bila jedan od stubova privrede u Srbiji.
I pored svih pratećih teškoća proizvodnja je manji problem od prodaje voća. Nema organizovanog otkupa. Ako Rusi ne otkupljuju jabuke, nektarine i breskve, voćari moradu da se snalaze kako znaju i umeju. Za Zorana Kaplarevića pijace su najsigurnije mesto za prodaju.
„Ne mogu se mladi pozivati da ostanu na selu, a da se malo čini da im se život olakša. Subvencije moraju da budu daleko veće kako bi izdržali konkurenciju proizvođača iz zemalja u okruženju, da ne govorim o razvijenijim evropskim ekonomijama. Drugo, plaćamo najskuplje dizel gorivo u regionu. Tu mora da se nađe rešenje, jer je neprirodno i pogubno da je ista cena goriva i za luksuzne automobile i poljoprivredne mašine. Ne pokreću traktor predizborna obećanja i lepe ministarske reči, već gotov novac koji se sipa u traktorske rezervoare“, priča milatovićki poljoprivrednik.

 

Autor

Novinar Milanko Danilović

Rođen sam 1955. godine u Kraljevu, a novinarstvo sam završio u Beogradu 1979. godine. Bio sam dopisnik nekoliko dnevnih listova. Poslednjih 20 godina radio sam u RTS-u, Dopisništvo u Kraljevu, a pre toga u Ibarskim novostima i RTV Kraljevo.
„Velike su to muke, ali moja je sreća što na niškoj pijaci imam stalne kupce i njima prodajem najveće količine. S prodajom trešanja nema problema, verujem da će tako biti i sa ostalim voćem. Ako bude izvoza za Rusiju najveći problemi biće rešeni“, ocenjuje mladi dragačevski voćar.

Milanko Danilović

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Agromedia

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Agromedia. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Agromedia. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Poljoprivreda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *