jun 2, 2020
98 Pregledi
0 0

Prava računica: Koliko kokošaka je potrebno da bi uzgoj bio isplativ?

Objavio:


Maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli su se uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent ndustrijskoj farmskoj proizvodnji.PONEDELJAK, 01. JUN 2020

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti. Držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine.
 [embedded content]
U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji se kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana.
Uzgoj živine u Srbiji
Prema popisu poljoprivrede od 2018. godine od ukupno 564.541 gazdinstvo čak 88 odsto ili 496.796 gazdinstava gaji živinu i to 1-49 grla. Ukupan broj živine u Srbiji 2018. godine je iznosio 23.184.387 grla, od čega 97,2 odsto čine kokoške. Od toga je brojlera 51 procenat ili 11.492.964. Od ukupnog broja živine ćurke čine 1 odsto (231.844). patke 0,7 procenata (162.291), guske 0,3 odsto (69.553) i ostala živina 0,8 procenata, odnosno 185.475 grla.

Uvoz i izvoz jaja i živinskog mesa
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine u 2019. godini je iznosio 6.622 tone u vrednosti od 10.390.400 evra, dok je istovremeno uvoz tih proizvoda iznosio 11.817 tona u vrednosti od 13.789.400 evra. U 2019. godini je povećan izvoz jaja sa ljuskom koji je iznosio 2.887.500 evra, što je za 169 odsto više nego 2014. godine.
Za takvu proizvodnju neophodno je obezbediti objekat od 670 m2 proizvodne površine. Izgradnja objekta od čvrstog materijala sa neophodnom opremom za hranjenje, napajanje i ventilaciju iznosi oko 70 evra po m2, dok je cena jednodnevnog brojlerskog pileta sezonski promenljiva i najčešće se kreće 45-55, pa i 60 dinara po grlu. Vraćanje uleženog se može očekivati najranije krajem druge, ali sasvim sigurno tokom treće godine proizvodnje.
Optimalan broj brojlera u turnusu
Tradicionalno uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije, za šta je 2019. godine plaćeno 3,189 miliona evra. U istoj godini uvezli smo i jaja u ljusci u vrednosti 1,446 miliona evra. Profesor dr Vladan Đermanović poručuje da se održiva i isplativa proizvodnja živinskog mesa jednog poljoprivrednog gazdinstva može obezbediti tovom od 10.000 brojlera u turnusu.
Preporučuje se nabavka 18-to nedeljnih nosilja, čija je cena oko 5 evra po grlu. Ako se nosilje gaje u kaveznom sistemu, neophodno je posedovati objekat od najmanje 300 m2. U jedan kavez (jedna jedinica) smešta se 4 do 6 nosilja, a cena jedinice (24 nosilje ili 6 kaveznih jedinica) je protivvrednost oko 120 evra. Proizvodni ciklus (nosivost) u našim uslovima gajenja traje do 12 meseci. Vraćanje uloženih sredstava moguć je krajem druge i u toku treće proizvodne godine (sezone).
Isplativ uzgoj koka nosilja
Ekonomsku egzistenciju svojih članova, poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi i proizvodnjom jaja, za šta je neophodno 5.000-10.000 nosilja.
Gajenje kokošaka na okućnici
Jedan od načina gajenja živine jeste gajenje na okućnici, odnosno u ispustu. Ispust mogu predstavljati slobodne površine oko objekta, a najbolje su površine zasejane travom ili voćnjaci. Neophodno je obezbediti 2,5-10 m2 po nosilji ili 12 do 14 grla u tovu po m2. Proizvodnju na otvorenom, odnosno na ispustu, odgajivači mogu organizovati i putem selećih, montažnih objekata.

Kliknite ovde da biste vest pročitali na sajtu Agromedia

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Agromedia. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala biznis24.rs, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Agromedia. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava – molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.

Kategorija članka:
Poljoprivreda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *